Guča. Kako političari kažu – srpski „brend“, drugi opet – „narodnjački egzit“. Ne  mari. Na ovoj manifestaciji 2006. godine, narod (srpski i svekoliki drugi) imali su na finalnom takmičenju na raspolaganju travnati deo sportskog terena i jednu stranu tribina (koja je bila prepuna).

Na drugoj tribini bila su popunjena samo dva reda. U dnu, prema narodu, nakoliko naoružanih milicionera. Zatim sledi desetak praznih redova, onda jedan red u kome sede Vojislav Koštunica – predsednik vlade, Velja Ilić – ministar kapitalnih investicija, gospodin Milorad Dodik – predsednik Republike Srpske i drugi, a iza njih stoje kravatirane „gorile“ (nadam se da nisam pogrešio rasu). Pogled na rulju koja je „zadovoljna“, „raspevana“ i „razigrana“ odličan. Stanje u Srbji izvanredno.

U toku takmičenja predsednik vlade i ministar iz Vlade Srbije krenuli su kroz narod – ali ne kao narod. Bili su okruženi napomenutim zverinjem koje je „mrko i napopreko“ gledalo okolni narod, naročito one koji nisu idolopoklonički skakali i do imbecilnosti se divili poznatim ličnostima, prilazili im da ih ljube, čestitaju…(Pinki je video Tita).

Ako su već želeli da prodefiluju kroz narod, mogli su to da učine „kao sav normalan svet“, ili da i ne silaze do njega.