РЕКЛАМИРАЊЕ НА Internet-у

Прошле године у Србији потрошено око 500.000 евра на рекламирање на Internetu

Милијарде долара за маркетинг на нету.

Главни разлози за слабо рекламирање на нашим сајтовима су мали број компјутера, слаба употреба Internetа, двојнички телефонски прикључци, постојање једног Телекома...

Рекламирање на Internetu постаје све популарније и нема ниједне рекламне кампање у западним земљама која не укључује рекламирање на вебу. У свету је током 2005. године на ову врсту маркетинга потрошено 74 одсто више новца него лане. Док се у свету на интернет рекламе троше милијарде долара, у Србији је потрошња прилично скромна. Током 2005. године уложено је свега око 500.000 евра. Разлог за то је и слаба употреба интернета код нас. На Исланду од 1.000 становника њих 648 користи Internet, у Србији на исти број становника долази око 190 корисника Internetа, а тек нешто више од 200 поседује рачунар.

- Према подацима ЦЕСИД-а и Телекома из децембра 2005. године у Србији Internetом сурфује нешто више од милион људи, а то је свега 13 посто становништва. Лоша инфраструктура у земљи чак и онемогућава право коришћење Internetа јер у Србији има чак 400.000 двојничких прикључака. Проблем је и постојање само једног Телекома - каже Слоба Марковић, председник Центра за развој Internetа.

И у земљама Европске уније је постојао монопол једне фирме у области телекомуникација, додаје он, али је монопол укинут и тржиште је либерализовано. То је довело до побољшања телекомуникација, али и пада цена за чак 60 посто.

- Од глобалног технолошког напретка последњих 15 година ми нисмо имали неке користи. Ако постоји политичка воља ситуација ће се поправити, али ниједна влада до сада није показала ту вољу. Увек има неких других проблема који се сматрају важнијим и пречим. Све то би могло и брже и боље да се развија, а пример успешног развоја могу да нам буду Естонија и Словенија - истиче Марковић.

Упркос овим подацима ниво интернет оглашавања је код нас порастао за читавих 100 посто, а Драган Варагић, руководилац Специјалистичких студија из области електронског пословања Факултета техничких наука у Новом Саду, каже да то нису огромне цифре.

- Процена је да је 2004. године на онлајн маркетинг потрошено 250.000 евра, а у 2005. години око 500.000 евра. Занимљив је податак да је 50 посто тог тржишта сајт Радио-телевизије Б92. Ситуација је почела да се мења појавом страних фирми које се баве интернет маркетингом. Словеначка фирма "Httpool" је, на пример, заслужна за развој интернет маркетинга у Хрватској и има своја представништва у свим земљама бивше Југославије. И код нас, наравно. Ту је и фирма "Neogen" која је покренула сервис за оглашавање, а код њих се рекламирао "Порше" - објашњава Варагић.

Последица тога је интензивнији развој интернет оглашавања и појава домаћих фирме које се овим баве. Најпосећенији сајтови њима препуштају продају огласног простора и зарађују више новца него до сада.

- Према ценама огласног простора на нашим сајтовима могуће је видети колико наше тржиште није развијено. Цене банера су од 1.000 динара на мање посећеним сајтовима до 30.000 динара месечно на оним посећенијим. То указује који је однос понуде и потражње и како се буде развијало тако ће се понуда, а и цене повећавати - каже Варагић.

Цене банера на насловној страни сајта www.b92.net су од 60.000 до 160.000 динара, док на сајту www.infostud.com банер на свим страницама кошта 23.000 динара. На слабије посећеним сајтовима, какав је на пример сајт www.kragujevac.co.yu, цена банера је 2.610 динара месечно. Дејан Растек, директор сајта B92, каже да оглашавање на овом сајту функционише добро.

- Наравно да не могу да причам у име осталог веб тржишта. Ми смо преседан, а према неким проценама заузимамо 90 одсто тржишта у Србији. Оглашавање на нашем сајту је драстично порасло у 2005. години и зарадили смо око 250.000 евра. Та цифра је удвостручена у поређењу са 2004. годином. Према параметрима за прва три месеца, и у 2006. години зарада ће бити повећана. Од 2000. године приметан је велики пораст рекламирања, чак за 100 посто, а последњих година тај раст је 40-50 посто. Изгледа да су фирме схватиле да морају имати своје веб испоставе и да без тога не могу функционисати - прича Растек.

А. И. - М. Ј.

повратак на врх