Незаборав се не заборавља...

Увек сам се питала да ли је "бити креативан" таленат или Божји дар. Волела сам да своје слободно време, ког иначе нема много, корисно потрошим. Неодољиво осетим потребу да нахраним душу јер ми је то једини лек у овом суровом начину живота. Духовна храна је веома важна јер живот није само забава - према њему морамо осећати одговорност. Када уђете у зрелије године и осетите да вам младост неприметно измиче, осетите потребу да сакупљено искуство пренесете млађим покољењима (Д. Вучетић, председник удружења).

Залог за живот

Неможете сваки свој рад претворити у новац. Када у свој рад унесете емоције - то радите као залог за живот. Своје искуство остављате као нематеријално благо које ће, у сваком случају, бити корисно. Једна од таквих идеја је и оснивање Удружења жена у Малом Зворнику.

Рeкли су:

• Најбоље средство да се сваки дан започне добро је: при буђењу мислите на то, бисте ли тога дана барем једног човека могли обрадовати (Nietzsche).

• Четири се ствари не могу вратити: изговорена реч, избачена стрела, протекли живот и пропуштена прилика (Арапска нар. пословица).

• Живи добрим и часним животом. Када остариш моћи ћеш се осврнути и још једном уживати у животу (Dalay Lama).

• Није сиромашан ко мало има него ко много жели (народна пословица).
• ..."живот треба волети више од његовог смисла" (Достојевски).
• Шта су батине, то свако зна, али шта је љубав, то још нико није погодио (Heine).
• Ако не можете да будете срећни сада такви какви јесте с оним што имате, нећете бити ни онда када будете имали оно што мислите да желите! (Џорџ Бернард Шо).

Зашто незаборав?

Желимо да се од заборава отргне велико културно наслеђе и богатство коме прети опасност да се изгуби у магли свакодневног наметнутог нам живота.

Желимо да оживимо старе занате, народну радиност са аутентичним мотивима, да многе креативне жене добију могућност да се искажи и да покажу шта умеју, знају, могу...а често немају ни минимум средстава за живот. Ми смо општина која има много старачких домаћинстава. Желимо да и они не буду заборављени, да им пружимо помоћ, да схвате да неко брине и о њима, али и о нашим члановима, њиховим породицама и свим другим људима којима је помоћ потребна. За узврат смо добијале сјај у очима људи којима смо помагале, њихова озарена лица и покоју сузу радосницу.

Ми учествујемо у свим културним манифестацијама. Успешне смо у припремању  традиционалних јела по рецептима наших бака, па за тили час можемо трпезу да напунимо разним "ђаконијама".