Čista patetika moga uzglavlja
Pročitana slovo po slovo
Zvuči kao njeno ime
Pijani ga izgovaraju poručujući piće
Na primer
Moleri ga kriju u nazivima boja
Deca ga obično otplaču
Kiše ga spuste
Mravi zadrže
Reke odnesu uzvodno
Kustosi o njemu govore s poštovanjem
Pokušao sam da ga izbrišem
Da ga rastvorim
U mozgu
U oku
U parobrodu koji odlazi
Bela Žena mi u san došla
Crv je pod korom zastao
Misli – uši ga varaju
Moj askurdjel se u grobu okrenuo
NJeno ime je katastrofa
Na njegovu pomisao daje se uzbuna
Svim garnizonima
Odlažu se kosmički letovi
I spuštaju magle
Svetski moćnici ga koriste
kao pretnju čovečanstvu
Proroci čekaju već
Hiljadu godina
Kad su mi belo
Iz očiju ukrali
Rodjenjem dali smrt
I poželeli sreću
Kad čuju njen glas
Oktopodi prebrojavaju svoje krake
A paucima zasuze sve oči
Rekla je da voli vatru
I šuma se zapalila
Ugašeni vulkani prorade
Ako im se ona obrati
NJen glas putuje morima
Do svih kontinenata
I zagreva morske struje
Zbog njega se frekvencije
Izmešaju pa ptice
Ne znaju gde da lete
Zbog njega je Nil Armstrong
Šutirao krtičnjake po Mesecu
I zamalo ostao bez posla
Taj glas
To čudo prirode
Koje prolazi kroz moje nerve
Moja bolnica
Moj zatvor
Moja ruševina iz daleke prošlosti
Porodično stablo
Kora sekvoje
Dah isečene šume
Zov noći dalekih predela
Na raskršću sveta
NJen smeh je lavina u Himalajima
Ritualni ples vračeva u Amazoniji
Sedmi član moga genetskog nasledja
NJen smeh na svim jezicima sveta
U svim filmovima
Eksplozijama i implozijama
U poslednjem krugu maratonaca
Mojim venama
Smešnim čudima
U Platonovim idejama
Perači ulica ga nose
Kao amajliju
Sa njim se raduju
Svetla na semaforima
I Bušmani pre lova
NJen smeh
Traganje bića
Predstava volje
Pećinski ukras vajan stolećima
Sastavni deo godišnjih doba
Relativna greška u merenjima
Prva nepoznata
Taj smeh
U bocama kiseonika
Meteorološkim balonima
U mojim yepovima
NJenom ogledalu
U belim miševima
U kazaljkama časovnika
Koji negde u nepovratu
Čeka
NJene oči su grafit
Istorije sveta
Utopija Tomasa Mora
Obećana zemlja Vikinzima
Atlas mozga
Frekvencija umiranja
U afričkim zemljama
NJene oči
Kao nosač aviona
Leteći kavez
Naftonosno polje
U Ledenom moru
Rupa u ozonskom omotaču
Ulaz u rudarsko okno
Prolaz kroz Ural
Kad trepne
Novine pišu o pomračenju Sunca
Zalutale komete u njima
Nalaze svoje mesto
Ta žena
Zbog nje bi patuljci napustili Snežanu
I zatvorili rudnik bez razmišljanja
Zbog nje bi sve ribe mamce zagrizle
Zbog nje bi se pola ptica ubilo
(pola je već gotovo)
Zbog nje bi bezglavi šešire nosili
Ta žena
Bez utehe
Nada u proteklo
Možda je odneo vetar sa maslačkom
Pa sad ćuti ispod peščanih dina
U dalekim poljima
Možda su joj dlanovi lepljivi
Od meridijana
Možda joj neko poklanja
Ruže vetrova
Izmedju ratova
Možda se pojavljuje
Sa repatim kometama
I nosi čudna imena za sobom
Možda trepće sa neonskim svetlom
Pa joj se dive avioni
I perece
Možda iz nečijeg srca
Spava u zvonu
Mog budilnika
Naći ću je u rascvetalim
Prstima nebodera
Zarivenim u moju sobu
Kao bolest u Mesečeva mora
U mastilu koje korača
Ispod trotoara
Naći ću je gde menja boje semafora
Kao kranista ljubavnice
U Heraklitovim fragmentima
Naći ću je u kljunovima
Izumrlih vrsta iskopanim
Naći ću je
Makar morao da je tražim
Makar je našao
Po ko zna koji put
Dodji da vučemo zidove za uši
Dodji da grabuljamo nebo od oblaka
Dodji da bojimo saturnov prsten
(da pišemo grafite po svemirskim stanicama)
Dodji da vidiš kako je Drina kriva
Dodji da lutamo mojim mozgom
Kao metak namernik
Dodji da te prevarim sa tobom
Doći da kružimo sa kazaljkama
Dodji da pomračimo Sunce brdima
(da Mesec zažmuri i na drugo oko)
Dodji
Ne brini što se svet
Za slamku hvata
Spasiće ga ptice
Sušiće ga vetar
Lečiće ga more
Ti samo pazi kad prelaziš ulicu
Da u tebi ne vide poeziju
Ti verovatno i ne govoriš o meni
Ne postoje dijagnostičke metode
Koje bi me otkrile
U tvom sastavu
Niti poznate metode lečenja
Kada bi te pitali
Za boju mojih očiju
Ti bi ostala nema
(i ne samo ti)
Ja sam tvoj drevni san
Kolektivno nasledje
Kodirano prelivima boja
Lavirint bez izlaza
Nalazim se u tvojim organskim sistemima
U preseku talamusa
Bezbedan od zračenja
I svih štetnih uticaja
Sakriven sa druge strane beonjače
U očnom nervu spavača
Pričati o meni
Ravno je ludilu
Koje dovodi do katastrofe
Psi tragači nose moja imena
Najteže bolesti u svojim nazivima
Kriju moje ime
Najcrnja poglavlja naše istorije
Usko su povezana sa mojim likom
Atomski fizičari su
Pre videli atome nego mene
Čitave biblioteke
Su ispisane o tome
Ipak
Za tebe sam uvek tu
Kao gravitacija
Kao smrt za neizlečive
Kao plač za tek rodjene
Smeh za pobedjene
Jutro za odbegle
Potraži me ispod mahovine
Zarobljenog krajputaša
I ne zameri ako sam nekad
Izgledao srećan
Mi smo neka vrsta
Neverovatne simbioze
Koja podleže zakonima
Mikrobiotike
Zanimljivost iz rubrike
“Verovali ili ne”
Mi smo zaista jedno
Ali svako za sebe
Nazvati nas MI
Je izuzetna apstrakcija
Ako bi nas neki slikar
Naslikao zajedno
Ušao bi u leksikon umetnosti
Dvadeset i prvog veka
Ako bi neko snimao film
O mom zavičaju
Ja bih igrao negativca
Ako bi pisao pesmu o Tebi
Svi bi poželeli da budu TI
Mi smo dva slova
Koja mogu biti sve
Samo ne zamenica
Čak se i naša imena
Napisana jedno pored drugog
Ne pišu velikim slovom
Uz nas je i semantika
Uzaludna nauka
Zbog nas bi se Japanci
Masovno ubijali
Samo da smo njihov fenomen
Sigurno ti nisam ispričao
Mnogo toga:
O crvenom snegu
O mestima gde je stalni leto
O raznim čudima
Možda u nekoj postavci
Muzeja budućnosti
Pronadješ naše tragove
Da li ćeš smeti da pročitaš
Ono što su drugi pisali o nama
Da li se i sad kao nekad
Raduješ zalascima Sunca
Ili je ono davno nestalo za tebe?
Da li još uvek
Pronadješ neki cvet u tvojoj kosi
Usput bar?
Da li se tvoijim tragovima
Može doći do tvoje kuće
Ili je ona ostala tudja?
Da li se bar neko hvali da je tvoj
Ili te voli kao svog?
Zaplačeš li bar nekad
Kada se setiš zauvek usnulih?
Zapališ li nekad sveću
Sebi bar?
Da li se bar nekad smeješ
Kada si srećna?
Da li se budiš umorna
Dok sanjaš obećanu zemlju?
Da li se uopšte budiš?
Možda si se izgubila u zaboravu
Možda nema nikoga da se ogleda
U tvojim očima
Možda više ni ti ne brineš
O tebi
Niti razumeš zašto sam postao
Ostao
Stao posle svakog koraka
I voleo zemlju koju sam gazio
Možda ćeš se smejati
Svemu zbog čega plačem
Ili ćeš prezreti
Sve zbog čega nestajem
Ne mari.
Ne mari...
Jednom će Drinu prekriti sneg
A tamo gde umorni zastaju da se odmore
Biće prašuma
U njoj na jednoj obali
Biću ja
Samo
To neće biti ova Drina
Kriva i mirna
Već neka čudna
Daleka reka
O kojoj će pisati
Najveći osvajači sveta
Možda će baš tuda naići neko
Tražeći retke slike proteklih ratova
A ja ću biti začudjen i pitaću se
O kakvim je to ratovima reč
Jer moja obala je na kraju sveta
I posle nje je samo ponor
Magla i tama
Jednom će Bog biti zaboravljen
Tada će sići na Zemlju
I sagradiće ovde svoj dom
Biće ga stid što ću ga prepoznati
(jer na kraju sveta se svi poznajemo)
Ponekad će plakati
Sećajući se prošlih vremena
Jer svačije bude i prodje
Pa i njegovo
Bog najbolje ume da ćuti
]utaću sa njim o svemu
Ponajviše baš o njemu
Možda nisi znala da Drina
Deli svet na dva jednaka dela
I da je najtužnije na njenim obalama
A ja bez nje ne mogu
Radjanje na jednoj obali
Na drugoj je smrt
Sa jedne na drugu obalu
Stiže se samo kopnom
Sve drugo su iluzije
Bolesni snovi
Ovu su reku prokleli svi
Nikome dobra nije donela
Svi samo u nju gledaju
NJoj ugadjaju
Čak će i umorni Bog
Već sada napola Bog
Morati da joj se čudi
Jer to je jedina reka
Koja mu je promakla
Žao mi ga
Ja sam naviko a njemu je teško
Nije on još ni za moći mogo
Krivu Drinu da ispravi
Čak se i Sunce uplaši
Kad se u njoj ogleda
Stara predanja kažu
Da je do sada nekoliko puta
Došlo do smaka sveta
A ovde je od uvek kako je bilo
Nekoliko puta su dan i noć postali isto
A ovde su od uvek
Verovatno je i Bog odavde počeo
Da stvara svet
Pa se sad vraća na mesto zločina
Da sa mnom
Svakoga jutra
Pogleda s kraja na kraj sveta
I da ćuti
Zbog njih sam izbrisao
Geografske dužine
Na severnoj polulopti
I čekao
Da svane
Pretili mi ugroženim vrstama
LJudožderima
Zemunicama
Zvučnim signalima
Svetim ljudima
Obarali su čunjeve
Izmedju Velikih i Malih kola
Menjali prirodne zakone
Pričali o mističnim dogadjajima
Traumi rodjenja
Podeli svesti
Kruženju materije
Strujanju vazduha
Kažu
Šta će sad severni pasati
Foke
Pingvini
Eskimi
Ugrožena je seoba ptica
Nazivi mnogih stvari
Ravnoteža medju sferama
Spominju nekakvu prošlost
Geografske dužine
Severne jelene
Nekakve faze sna
Odgovornost
Pred ekspedicijama
Vodili me rečnim slivovima
Razvodjima
Obalama ponornica
Pronašli su moje otiske
U klisurama Karpata
Udvostručili straže
Po rovovima
I podzemnim putevima
Postavili zasede
U Bermudskom trouglu
Cvetnim koralima
I ko zna gde još
Ko zna šta još
Koliko još
Kažu
Bolje je priznaj
U predgovoru
U Crnoj Africi
Prepariranim glavama
Svedocima prošlosti
Koliko još treba
Da zgužvam pejzaže
Kao gladijator
Da kažem onu reč
Što se u ždrelu
Zaplela
Zbog koje mi prete
I mole
Zbog koje me muče
I vade kosti
Zbog koje kriju galebove
Zbog njih sam morao
I bio
Krio se medju ljudima
U drvoredima
Padao s kišama
I leteo s kamenjem
Bio sve pa i to
I uvek nadjen
Uvek ispričan
Odveden
Strah u oku
Grč na usni
Suza na izdanku
NJihova je
Bol u utrobi
Prokletih
Ukletih
Otetih
Odnetih
Zbog njih sam smeo
Sve osim hteo
Ako se vratim
Izgledaću kao kakav zalutali starac
Nostalgičan za vremenom iz neke
Davno zaboravljene bajke
Kome će se ljudi rugati dok mu
Izgovaraju – Dobar dan
Ako se vratim
Više to neće biti svet
U kome škorpije plivaju vodom
Već neka nerazgovetna mešavina budućnosti
U kojoj ne postoje cvetne doline
I mirisna polja
Ako se vratim
Neće se naći ni jedno mesto za mene
I svi će me sklanjati
Kao suvišnu stvar koju će baciti
Samo dok se završi započeti posao
A poneka suza u mome oku
Izazivaće smeh prolaznika
Koji govore o nekakvom mraku
U dušama zaboravljenih
Ako se vratim
Više to neću biti ja
Već neko usnulo dete
Koje traga za jednom izgubljenom slikom
izbor