Потепћка пећина налази се у селу Потпећ, 14 км од Ужица.

Марко Перић, ученик шестог разреда основне школе у Бањи Ковиљачи, дирнут њеном лепотом, прикупио је ове податке и написао ове редове.

 Улаз у Потпећку пећину је највећи улазу Европи, који је висок 50 м а широк 12 м при дну, односно 22 м при врху. Пећина је истражена тек 555 м. Пећину су истраживали многи спелеолози из разних крајева Србије.

Пећину је први до некле истражио наш познати природњак Јован Цвијић. Пећина се дели на доњи део и горњи део који још зову и тераса.

У пећини извире речица и излази кроз доњи део пећине. У сушним периодима речица пресуши па је могућ улаз неких 20 метара. У доњем делу пећине је нађено неколикопредмета из праисториског доба што нам говори да су људи ту боравили. Пронађене су чак и људске кости.

Доња пећиња крије и једно језерце којеје дугачко 15 до 20 метара а дубоко 20 до 60 цм зависно од доба године. Језерце се зове Петница.

У доњој пећини још не може ни да се сумња колико има доказа да су ту људи некад живели. Горњи део пећине је приступачнији и већи. До ње морате да прођете 350 степеника, који су ограђени не тако добром оградом. Одмах на почетку горње пећине може да се осети промена ваздуха. Влажност ваздуха је од 80 до 100%, а температура је 8 до 10 степени целзијуса. У пећини има и слепих мишева. Гуана (измет слепог миша помешан са земљом) налази се свуда по пећини. Пећина се дели на сале. Има их пуно. Украси граде разне облике. Има их у облицима змаја, диносауруса, ваљка...