Porodica macaka broji 32 vrste. To su vitke zivotinje snaznog tela, jakih zuba i ostrih kandzi. Izvanredni su lovci i jako inteligentne i hrabre. Od velikih macaka najpoznatije su lav, tigar, leopard i jaguar. Malih divljih macaka ima 26 vrsta. Domaca macka potice od male divlje macke. Obe vrste nisu se menjale tokom godina. Naucnici to objasnjavaju cinjenicom da je njihova hrana i danas ostala ista kao sto je bila u davnoj proslosti.

Ranije se verovalo da su stari Egipcani prvi pripitomili macku kako bi im lovila miseve. Procenjuje se da se to desilo u razdoblju od 2000. do 1900. godine pre nase ere. Najnoviji arheoloski nalazi, medutim, govore da je macka pripitomljena u periodu od 9000. do 8000. godine pre nase ere.

Ekipa francuskih arheologa istrazivala je u selu Silourokambosu na Kipru i tamo pronasla ostatke coveka, kao i komletan skelet macke, udaljen samo 40 centimetara od kostiju coveka. Pored ostataka coveka nalazili su se razliciti darovi, kao sto su uglacani kamen, kamene sekire, alatke od kremena i oker boja. To dokazuje da je covek bio videniji u plemenu i da mu je macka koja je sa njim pokopana bila od znacaja u zivotu. Ostaci macke ukazuju na to da je bila stara oko osam meseci i da je bila ubijena kako bi bila sahranjena sa svojim gospodarom. Nije iskljuceno ni da su macki tadasnji ljudi pripisivali neko religijsko znacenje.

Na drugom mestu iskopavanja u pomenutom selu na Kipru, u sloju koji pripada periodu slicnom prethodnom - neolitu ili kasnom kamenom dobu, pronadene su nagorele kosti macke. To bi se moglo uzeti kao znak da su ljudi u tom davnom vremenu u odredenim prilikama i jeli ovu zivotinju. Naucnici su takode utvrdili da ostaci macke pokopane pored coveka na Kipru vise odgovaraju africkoj divljoj macki nego nasoj domaćoj macki.